TV Novi Bečej

TV Novi Bečej

Kultura

Vojvodina u „metru snega“ pred komšijinom kućom

Danilo Gurjanov | 6. decembar. 2019. | 14:51 | Kultura

Vojvodina u „metru snega“ pred komšijinom kućom

Nakon što se pre godinu dana u Domu kulture opštine Novi Bečej novobečejskoj publici predstavio svojim pričama iz Vojvodine i o Vojvodini iz nekog drugog ugla, Ilija Tucić, svojom knjigom „Priče iz ravnice“ predstavio se sinoć i u Narodnoj biblioteci Novi Bečej. Neiscrpne priče iz Banata, Bačke i Srema i ovog puta su zabavile, ali i na zanimljiv način informisale prisutne o okruženju u kom žive, zaboravljenim običajima i mentalitetu Vojvođana.

Svoje priče iz ravnice, Tucić je do sada predstavio u mnogim mestima Vojvodine, ali, kako kaže, retko se desi da ga u jedno mesto pozovu dva puta. Ipak, drago mu je što se ponovo našao pred novobečejskom publikom: „Vojvodina zvanično, prema podacima pokrajinskog sekretarijata koji se time u nadležnosti bavi, ima 200 hiljada praznih kuća. Znači, to nisu one kuće gde imate po pravilu jedno ili dvoje starijih ljudi. Ne, to je zaista 200 hiljada praznih, napuštenih kuća koje postoje po Vojvodini. Vojvodina prema zvaničnoj statistici svake godine izgubi 26 hiljada ljudi, 11 hiljada je razlika u broju rođenih i umrlih, a 15 hiljada je broj onih koji su zvanično odjavili svoje prebivalište u Vojvodini i otišli u inostranstvo. Svakako da je taj broj i daleko veći i tako dolazimo do činjenice da je recimo jedan Sombor između dva popisa izgubio 30 posto stanovništva, dolazimo do još mnogo dramatičnijih podataka kada su u pitanju mala mesta ispod 3 hiljade stanovnika od kojih se mnoga polako pretvaraju u salašarska naselja. Zato mislim da je upravo ovo momenat, zamalo pa poslednji čas, kada u Vojvodini treba progovoriti na pravi način, kada se moramo bar mi koji ovde jesmo, kako volim da kažem, 365 dana, lišiti one stereotipne predrasude o Vojvodini kao prazničkoj, svečarskoj teritoriji gde se dolazi na iće i piće i dobar provod uz tamburaše. Vojvodina je mnogo više od toga.“

Među šarenolikim pričama Ilije Tucića izdvaja se ona u kojoj je data jedna od mnogobrojnih definicija Vojvodine, ona koja je ovom autoru najlepša: „Čuo sam mnoge definicije Vojvodine i volim da ih čujem, jer to znači da ljudi razmišljaju o Vojvodini. Jedna od najlepših, ujedno i jedna od najkraćih i zato za ove prilike i najzgodnijih, jeste ona koju sam čuo od našeg velikog istoričara umetnosti, Bele Durancija, rodom iz Bača, danas već dugo Subotičanina, koji mi je rekao: „Znaš, kada ovako u decembru padne sneg, a u Vojvodini je nekad znao da padne i mnogo ranije već polovinom novembra i kada napada toliko da domaćin kuće odmah u cik zore u pola 5, 5 ujutru mora da izađe, da očisti dvorište i da očisti prostor ispred kuće kako bi ostali ukućani, odnosno čeljad mogla da izađe, kada očisti avliju, očisti ispred kuće, nekako pogleda komšijinu kuću, komšija još nije ustao, sneg napadao, nekako mu je bezveze da se okrene, vrati i uđe u kuću. Zato uzme pa očisti još metar, dva snega pred komšijinom kućom, kada on izađe čisto da vidi, nekako je lepo. E taj metar očišćenog snega pred komšijinom kućom, to je Vojvodina.““

Ilija Tucić trenutno piše svoju petu knjigu koja nastaje pod radnim naslovom „Sentimentalni vodič kroz Novi Sad“. U pitanju su Tucićeve uspomene koje se tiču Novog Sada, uz pomalo istorije i proverenih činjenica, ali i dosta sentimenta koji je stekao tokom odrastanja i kasnijeg života.

Više u video prilogu!

Ostale vesti iz ove kategorije