TV Novi Bečej

TV Novi Bečej

Kultura

Lazar Dunđerski „oživeo“ na daskama Doma kulture

Redakcija TV Novi Bečej | 24. decembar. 2018. | 13:18 | Kultura

Lazar Dunđerski „oživeo“ na daskama Doma kulture

Monodramu o čuvenom Lazaru Dunđerskom, drugi deo dramske trilogije u okviru projekta „Čudesni svet Dunđerskih“, autora Zorana Subotičkog, publika u Novom Bečeju imala je priliku premijerno da pogleda proteklog vikenda u pozorišnoj sali Doma kulture opštine Novi Bečej. Monodrama „Lazar“ je do sada prikazana u mestima gde su Dunđerski ostavili najviše traga u vidu bogate zaostavštine: u Novom Sadu, Bačkom Petrovcu i Srbobranu, odakle i potiče ova porodica. Prema rečima Zorana Subotičkog, Novi Bečej je svakako na ovoj mapi, jer se dvorac „Sokolac“ nalazi u njegovoj neposrednoj okolini: „Zahvaljujući toj imovini, odnosno zaostavštini u vidu jednog prelepog dvorca za koji sam duboko ubeđen da će se jednog dana pretvoriti od ružnog pačeta u labuda i da će bukvalno poslužiti Novom Bečeju, ne samo u turističke svrhe, nego i u istorijsko-kulturne svrhe, mi smo tu. Na kraju krajeva čini mi se da je to isuviše lep dvorac da bismo ga ostavili u takvom parlogu i propadanju.“

Lik Lazara Dunđerskog na maestralan način igra Miodrag Petrović, prvak Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu: „Miodrag Petrović sjajno igra Lazara Dunđerskog, ne samo u ovoj monodrami nego i u predstavi „Od raja do beznjenice“. Ljuboslav Majera je reditelj od formata, jedan izuzetno ozbiljan reditelj ne samo u granicama naše države, nego i u širem regionu. Postavio je monodramu na jedan sjajan način i odlično je pročitao tekst koji sam napisao. Dakle, ovo nije priča i predstava o jednom moćniku, o jednom bahatom kapitalisti, čoveku koji je bio najbogatiji Srbin u Austrougarskoj monarhiji , nego je priča o jednom izuzetnom čoveku koji je jako pronicljivo shvatao oklnosti u kojima živi i radi i shodno tome je radeći podizao svest i samosvest o sopstvenom nacionu.“

Subotički trenutno radi na pisanju trećeg pozorišnog komada o porodici Dunđerski, međutim, sva tri dela su koncepcijski drugačija: „Ova predstava se igra u pozorišnim zdanjima, na scenama, predstava „Od raja do beznjenice“ koja se igra samo u dvorcima, u zdanjima od kulturno-istorijskog značaja, dok će se treća predstava igrati isključivo na Fantastu, ukoliko se sklope kockice i okolnosti. Mislim da sam se sa tom trilogijom i lično na jedan korektan način odužio toj porodici koja je po mom mišljenju vrlo nepravedno zaboravljena, potcenjena i skrajnuta iz vidokruga iako su bili zaista veliki zadužbinari i dobrotvori. Nema kulturne institucije u Vojvodini i Srbiji šire koju oni nisu pomogli. Tako sam negde i ovu predstavu, odnosno monodramu koncipirao da se vrti negde oko pozorišnog zdanja koje je Lazar Dunđerski izgradio u jednom trenutku, 1895. godine, završivši tu zgradu koju je dao Srpskom narodnom pozorištu, glumcima i rekao: „Evo izvolite, sada imate pozorišnu zgradu“. Zato sam čitavu ovu monodramu koncipirao i vezao je za tu zgradu, za taj njegov dobrotvorni čin, tako da predstava u stvari počinje govorom povodom petnaestogodišnjice postojanja tog zdanja. I to je zaista interesantna stvar.“

Ostale vesti iz ove kategorije