TV Novi Bečej

TV Novi Bečej

Kultura

Nagrada „Despotica Angelina Branković“ Ivanu Negrišorcu

Redakcija TV Novi Bečej | 25. jun. 2018. | 17:21 | Kultura

Nagrada „Despotica Angelina Branković“ Ivanu Negrišorcu

Književna manifestacija „Slovo ljubve“ održana je 22. juna u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu, a ovom prilikom Nagrada „Despotica Angelina Branković“ uručena je ovogodišnjem laureatu Ivanu Negrišorcu, književniku i predsedniku Matice srpske u Novom Sadu. Manifestacija „Slovo ljubve” i Književna nagrada „Despotica Angelina Branković” podećaju nas na manje poznat deo srpske istorije: period kada su ovaj deo Banata, kao i naselje Arača u blizini Novog Miloševa, bili u posedu srpskih despota Stefana Lazarevića i Đurđa Brankovića, kao nastavljača nemanjićke tradicije severno od Save i Dunava.

Značaj ove manifestacije prepoznao je i pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama pruživši finansijsku podršku.

„Manifestacija, „Slovo ljubve“ i Nagrada „Despotica Angelina Branković“ koju od 2011. godine dodeljuje Banatski kulturni centar jesu vrlo značajni za kuturni, duhovni i nacionalni identitet vojvođanskih Srba, pogotovo Srba u Banatu i u Sremu. Zašto? Zato što je u Banatu posle 1404. godine na ovom prostoru posede dobio despot Stefan Lazarević, kasnije i despot Đurađ Branković i ta nemanjićka tradicija koja se osećala u Lazarevićima i Brankovićima prenešena je na prostor Banata zahvaljujući ovim velikim porodicama. Istovremeno despoti Brankovići u Sremu su posle pada Smedereva 1459. godine pod tursku vlast praktično na teritoriju Srema preneli elemente srpske državnosti, tako da je srpska srednjovekovna država funkcionisala još jedno izvesno vreme posle dok sam Srem nije pao pod turske ruke. Ali, to nije bilo samo funkcionisanje države, već i crkve i sve duhovnosti koja je bila neophodna za opstanak srpskog naroda u tim nemirnim vremenima. Mislim da „Slovo ljubve“, kao manifestacija i Nagrada „Despotica Angelina Branković“ jesu ono što treba da obnovi zaboravljenu istoriju, odnosno zaboravljeno sećanje i pamćenje na deo nečega što pripada kulturnom, duhovnom i nacionalnom identitetu srpskog naroda u Vojvodini“, rekao je ovom prilikom Milan Micić, pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

Na osnovu predloga čiji su potpisnici: profesor dr Saša Radojčić, dr Milan Micić, Selimir Radulović i Perica Milutin Nagradu „Despotica Angelina Branković” Banatski kulturni centar ove godine je dodelio Ivanu Negrišorcu za knjigu „Izložba oblaka: izabrane i nove pesme”. Dobitniku je nagradu koja se sastoji od povelje i ikone Prepodobne Mati Angeline autorke Silvije Vlahović uručio prošlogodišnji dobitnik, Selimir Radulović.

Negrišorac je o dobijanju nagrade rekao: „Samo ime ove nagrade već jako obavezuje, ne samo u pesničkom smislu, nego i u duhovnom smislu. To je nešto što pogađa jednu od važnih poetičkih središta moje poezije, a to je ta neka vrsta duhovne odgovornosti. Mislim da poezija prosto mora da ponese to breme koje računa sa odgovornošću pred, neka ne bude patetično rečeno, duhom svetim. To, naravno, prvenstveno treba da ponesu monasi na sebi, ali mislim da i poezija tu može veoma mnogo da doprinese da ovaj naš život na ovom svetu ne izgubi duhovnu supstancu. Ako to izgubi bojim se da ćemo izgubiti jako mnogo od onoga što predstavlja smisao naših žiovta. Mi ćemo biti izloženi raznim poslovima koje obavljamo u ovom svetu, ali bojim se da će nam smisao u tom slučaju izostati.“

Prema rečima Ivana Negrišorca, ideja Matice srpske kojom predsedava jeste da se što više utiče na to da se formiraju specifični oblici rada u lokalu koji ističu kulturne vrednosti, poput rada Banatskog kulturnog centra u Novom Miloševu: „Matica srpska će uvek biti od pomoći takvim ljudima, takvim idejama i takvim zajednicama u kojima se tako radi. Budući da je Novo Miloševo na Matičinoj mapi veoma važno prvenstveno zbog Teodora Pavlovića, a sada i zbog Radovana Vlahovića, moje je lično zadovoljstvo što mogu i oko toga da pomognem.“

U okviru ovogodišnje manifestacije „Slovo ljubve“ za učenike i nastavnike novomiloševačke škole „Dr Đorđe Joanović“ Banatski kulturni centar je organizovao jednodnevni izlet na Araču. Bila je ovo prilika da mladi nauče nešto o svojoj istoriji na koju podseća „Slovo ljubve“, kaže Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra: „U svakom slučaju podseća i pokazuje drugi deo istorije gde smo zajedno sa Mađarima delili sudbinu ovog prostora. Pokazuje još jednu stvar, da su u tom periodu Srbi i Mađari ratovali zajedno, jer despot Stefan je bio ugarski vitez prvog reda i vizantijski despot. U tom periodu despot Stefan Lazarević je ne samo sačuvao Srbiju u onom obliku u kom je ona bila za vreme Dušanovog carstva, već je proširio i preneo nemanjićku tradiciju preko Save i Dunava, jer svi ovi gradovi, Beograd, Zrenjanin, između ostalog Arača, gde je on imao rezidencijalne prostorije i gde je dolazio i gde mogu da zamislim kako je to izgledalo u onom vremenu kada je naseljavao to naselje i kako je to izlgedalo kada je dolazio u naše krajeve. Praktično, sa njim je u ove naše krajeve, kako za srpski, tako i za mađarski živalj stigla još jedna velika priča o njegovoj nepobedivoj vojsci, o njegovih tri do pet hiljada kopljanika koji su u onom vremenu na čijoj god strani bili ta strana je pobeđivala.“

U programu manifestacije „Slovo ljubve“ u Novom Miloševu učestvovao je i Ansambl za ranu muziku „Renesans”, dok su u okviru „Pesničkog venca” nastupili Ivan Negrišorac, Selimir Radulović, Slavomir Gvozdenović, Perica Milutin, Milan Micić, Miomir Milinković i Radovan Vlahović.

Ostale vesti iz ove kategorije