TV Novi Bečej

TV Novi Bečej

Kultura

Vojvođanskim redom do unutrašnjeg mira

Redakcija TV Novi Bečej | 14. decembar. 2018. | 13:16 | Kultura

Vojvođanskim redom do unutrašnjeg mira

Šta je to što čini Vojvodinu? Da li se ona oslikava samo kroz politiku, istoriju, geografiju, kulturu, folklor ili su to samo stereotipi? Ako to nije Vojvodina, šta jeste? Odgovore na ova pitanja je pokušao da odgonetne Ilija Tucić u okviru svoje knjige „Priče ravnice“ koja je sinoć promovisana u Domu kulture opštine Novi Bečej. Beležeći priče o Vojvođanima, običnim ljudima sa neobičnim sudbinama, neobičnim ljudima u svakodnevnim situacijama, Tucić otkriva dublje tajne i više istine. Vojvodina se samo delimično ogleda u pomenutim stereotipima, no ostaje nam zamagljena suština šta je ona zapravo. Ipak, do suštine je moguće doći, kaže Tucić: „Priče su satkane, što bi se reklo, od nekoliko štofova, pri čemu bi se jedan ticao činjenica i saznanja koja nama kada je ovaj prostor u pitanju nedostaju. Mislim da mi u Vojvodini nedovoljno poznajemo jedni druge. Ja, recimo, u Novom Sadu znam mnogo ljudi koji nikada nisu bili ni u Alibunaru, a kamoli u Vršcu, znam mnoge ljude u Somboru koji nikada nisu bili u Kikindi, isto tako mnoge ljude u Sremskoj Mitrovici koji bi se izgubili negde u Banatu. Dakle, mi zaista imamo tu lokalnu osobenost da veoma malo jedni druge poznajemo te sam s toga puno putovao po Vojvodini, samo novinske reportaže sam napisao iz 117 mesta. Vojvodina katastarski ima 425 mesta, ja bih zaista voleo da ovu brojku sa 117 podignem na 425. Prema tome, ako u obzir uzmemo sva ta nama nedostujaća znanja, sva ta naša hodoljublja po Vojvodini, svi ti ljudi koje usput možemo sresti, sve te ispričane ili neispričane sudbine, a onda kada sve to propustimo kroz svetlo onoga što smo sretali u svojoj porodici, kroz svetlo onih naših uspomena, najčešće u periodu dečaštva ili rane mladosti, pa od svega toga pokušamo da istkamo priču, e onda dođemo do „Malih vojvođanskih priča“, odnosno do „Priča ravnice“ koje nam negde odgonetnu suštinu onoga što Vojvodina zaista jeste. Ako bih morao da kažem u jednoj rečenici, to za mene jeste taj osećaj reda koji pravimo mi ljudi između sebe ovde na zemlji i onog nekog višeg, nazovimo ga božanskim ili prirodnim redom koji se sastoji u onom čuvenom da postoji vreme setve, vreme žetve, vreme rađanja, vreme smrti, jednostavno horizontalno i vertikalno vreme. Pa, kada se ta dva vremena udruže i stvore ono što jeste duboki unutrašnji osećaj reda, onda je sve lako, onda se slavi život, onda je život veličanstven, a u krajnjoj liniji, ako se ide po redu, onda ni umreti nije teško.“

Ilija Tucić je diplomirao književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Radio je kao novinar, urednik i glavni i odgovorni urednik u listu Dnevnik, na Radio Dunavu, Novosadskoj televiziji, Vojvođanskom magazinu. Trenutno je zaposlen na RTV Vojvodini kao rukovodilac službe programa Studija M i izdavaštva. Autor je osam televizijskih dokumentarnih filmova, a do sada je objavio četiri knjige.

Ostale vesti iz ove kategorije