TV Novi Bečej

TV Novi Bečej

Kultura

Održana promocija romana "1934." Radovana Vlahovića

Redakcija TV Novi Bečej | 9. februar. 2018. | 15:47 | Kultura

Održana promocija romana "1934." Radovana Vlahovića

Novi roman Radovana Vlahovića pod nazivom „1934.“, nastavak prethodnog, vrlo uspešnog romana „Bapa“, promovisan je u Narodnoj biblioteci u Novom Bečeju. Roman koji prati  starešinu Branka Popova i njegovu porodicu svojevrsna je hronika života na prostoru Banata između dva rata, odnosno dvadesetih i tridestih godina prošlog veka, a čitaocu daje na uvid realne i često potresne sudbine ljudi toga doba.

„Obećali smo da ćemo 2018. godinu početi po banatski, po naški, a najpovoljnija osoba koja je napisala zaista sjajnu knjigu jeste naš dragi Radovan Vlahović, stari prijatelj naše kuće sa kim smo prošle godine izdali i pet knjiga u okviru „Gradova u fokusu“. Nastavljamo tu tradiciju, jer Novi Bečej uvek treba da bude grad u fokusu“, rekla je Agneš Đukičin, direktorka Narodne biblioteke opštine Novi Bečej neposredno pred početak promocije.

Saga o porodici Popov i mnogim drugim porodicama koje su živele u doba dešavanja romana „Bapa“ i „1934.“, a koje i danas žive na ovom području, imaće svoje nastavke, najavljuje Vlahović: „Tematika je filmična, čak neki moji prijatelji, inače ljudi koji su živeli u ovoj sredini, kažu da bi bilo sjajno da se snimi film po tim romanima, jer jednostavno do sada nisu snimani filmovi sa takvim temama ili sve ono što je snimano u Banatu, snimili su Beograđani koji su pokušavali da imitiraju i da improvizuju život u Banatu sa viđenja beogradske grupe mladih i posrnulih ljudi. Dakle, meni je posebno drago da sam večera u Novom Bečeju, jer to je moj rodni grad, moja rodna varoš. Ja sam ovde u porodilištu rođen 1958. godine, tako da me Novi Bečej prati kroz čitav život, a evo i mene sa „1934.“ ovde u Narodnoj biblioteci u Novom Bečeju i to mi je posebno drago i čini mi veliku sreću i radost.“

O knjizi Radovana Vlahovića u Narodnoj biblioteci u Novom Bečeju, osima autora i direktorke Narodne biblioteke, govorila je i Marija Tanackov, književna kritičarka: „Ova druga knjiga, za razliku od prve koja je bila uvodna, pisana je na interesantniji način i pružila je više mogućnosti piscu da se razmakne, kako stilski, tako i tematski, tako da imamo jednu razuđeniju sliku samog Banata i više junaka koji se pojavljuju. To sada više nije samo porodica Popov, već i porodica Bašin, a mnogo se više se baca težište na Bapinu decu i na ženske likove, naročito. Sad odjednom Bapa koji je epska ikona u prvoj knjizi ima iskušenja i više nije taj čovek koji je bio u prvoj knjizi, što naravno i pokazuje smisao života da se ljudi menjaju i sa godinama i sa okolnostima u kojima se nalaze. Naročito su interesantni ženski likovi, Zorke, njegove supruge koja se sada pojavljuje kao jedna vrsta majke ikone, večne majke, koja je majka sedmoro dece, koja razume svog supruga, koja mu je potpora. Zatim, tu su i likovi njegove dece, ali to je već vreme i kraja Jugoslavije, treba reći, jer posle toga već počinju borbe za vlast i u toj ’34. godini mi na ovom terenu 50-ak kilometara okolo imamo ideje i Crvene Rusije, ali i Bele Rusije, čiji predstavnici ovde žive, upoznajemo se sa njima, upoznajemo se sa umetnicima kao što su Jovan Popović i Miloš Crnjanski. To su sve ljudi koji su inače su prošli ili su živeli u Kikindi, dakle, to su istiniti junaci, kojima je, naravno, urađena umetnička nadogradnja. Zatim, susrećemo se i sa drugim idejama, kao što su povratnici iz Amerike, dakle, američki san je prisutan, znači, sve te okolnosti koje nam govore da nema mesta gde se može skloniti, ne postoji taj salaš na kom možete živeti, a da vas sve ono što je globalno u svetu tada aktuelno ne dotakne.“

Lepota romana Radovana Vlahovića ogleda se i u očuvanju autentičnog govora, koji autor neguje i koristi da bi čitaocima dočarao duh i identitet Banata, prostora sa velikom i značajnom tradicijom.

Ostale vesti iz ove kategorije