TV Novi Bečej

TV Novi Bečej

Poljoprivreda

Tehnike pčelarenja u novim agroekološkim uslovima

Redakcija TV Novi Bečej | 13. novembar. 2017. | 15:45 | Poljoprivreda

Tehnike pčelarenja u novim agroekološkim uslovima

Udruženje pčelara „Nektar“ iz Novog Miloševa postoji bezmalo četiri godine, a najveći akcenat od početka svog postojanja daje na edukaciju svojih članova. Do sada je ovo udruženje ugostilo preko petnaest predavača, a poslednje predavanje u nizu predstavljalo je veliku čast za članove udruženja jer ga je održao predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, dr Rodoljub Živadinović. Pčelari iz Novog Miloševa, ali i iz okruženja, ovom prilikom mogli su da se informišu o tehnikama pčelarenja u novim agroekološkim uslovima. Naime, klimatske promene imaju veliki uticaj na pčelarstvo i zahtevaju izvesne promene u tehnologiji pčelarenja, pa bi pčelari na primer trebalo više da sele svoje košnice i da, pre svega, steknu nova znanja kada je ta tema u pitanju, kaže dr Radoljub Živadinović: „Pčelari Srbije su, ja to volim da kažem, među najobrazovanijima u Evropi. To je istina i jednostavno činjenica. Zainteresovani su da uče, da proširuju znanja, razmenjuju iskustva. Upravo zato organizujemo veliki broj sajmova. Nedavno je održan prvi pčelarski sajam Dunavskog regiona u Novom Sadu, bilo je dosta ljudi. Dovodimo predavače iz inostranstva, da vidimo kako oni rade i onda shvatimo da mi u stvari radimo izuzetno dobro, jedini je problem što je danas mnogo početnika u pčelarstvu koji vrlo površno pristupaju pčelarenju i smatraju da će se od njega obogatiti preko noći. U principu, to je nemoguće i nije istina. Potrebno je mnogo godina, sticanja iskustva, rada i, pre svega, sticanja znanja. Mnogi smatraju da mogu sve da nauče sa interneta, a takvi u praksi vrlo brzo ostanu bez pčela, jer na internetu možete naći sve i svašta, ljudi vole i da se hvale neopravdano. Zbog toga i postoji ta fama da je pčelarstvo ne znam koliko profitabilno. Od pčelarstva može da se živi, ali morate imati veoma veliki broj košnica, najmanje 200, a sa tim brojem možete imati prosečnu ili nešto malo iznad prosečne neto zarade u Republici Srbiji, ne više od toga. Naravno, pčelari vole da se hvale onim godinama koje su izuzetne, ali zato, kada pogledamo poslednje četiri godine, tri su bile katastrofalne. Zato morate prethodnih deset godina da imate bolje prinose, da biste pokrili samo troškove u ovim godinama. Tako da je pčelarstvo vrlo ćudljivo i evo vidimo sada već zbog ove tri, četiri godine mnogo napuštaju pčelarstvo. To nisu pravi pčelari, oni su ušli u pčelarstvo zbog nekih drugih razloga, očekujući čuda, a u principu, da bi do čuda došlo, morate zaista mnogo da učite i radite.“

Udruženje pčelara „Nektar“ iz Novog Miloševa broji preko 40 članova, a prema rečima predsednika ovog udruženja, Saše Tatomirova, u ovom mestu ima dosta pčelara i više od 2.000 košnica: „Mi imamo dosta mladih, što je najvažnije, ali kao što je rekao predsednik, ti pčelari moraju mnogo da uče, bez znanja nema napretka, a najbolja košnica je knjiga. To je teorija, uz praksu kod dobrog, iskusnog pčelara, jedino tako može da se opstane. Zadovoljstvo nam je što imamo dosta mladih pčelara, imamo školsku sekciju koji radi već tri godine.“

Pored edukacije pčelara, Udruženje „Nektar“ nastoji da promoviše i sam med kao proizvod, s obzirom da se na tržištu sve više može naći onaj koji nije čist, a jedini način da se bude siguran u kvalitetan proizvod jeste da se on kupi kod proverenog pčelara, kaže Tatomirov. On objašnjava kako se može prepoznati pravi med: „Svaki med mora da kristališe, pre ili kasnije. Med koji nikada ne kristališe, to nije pravi med. Suncokret koji mi ovde imamo kristališe vrlo brzo, već za mesec dana. Možemo da ga dekristalizujemo, na nižim temperaturama, ne višim od 30, 40 stepeni, recimo u mlakoj vodi. Bagrem, međutim, sporo kristališe, nekad čak i godinu i po i više, u zavisnosti od sastava polena, ali med koji ne kristališe, to nije pravi med. Što bismo rekli narodski, to je med koji je „ušećeren“, iako to nije ispravan izraz, to je pravi med. Najbolje je ako znate nekog pčelara i da od njega kupite med, tada ćete biti sigurni da ste dobili proizvod koji je i hrana i lek.“

Kada je lekovitost u pitanju, pored meda, još su značajniji drugi pčelinji proizvodi, kao što su propolis, polen i, danas vrlo popularan, pčelinji otrov, koji se koristi kod lečenja najozbiljnijih bolesti, a od kog se može dobro i zaraditi, navodi Tatomirov.

Ostale vesti iz ove kategorije